Ā
"Ima li moÄnika koji meÄu potÄinjene, silaze s neba"?
Možda nismo religiozni ali Äemo sigurno reÄi - nema. Ali ipak, ima ih na sve strane, pa i u Boru. Svakog jutra, svoje fotelje ubace u "balon" koji dižu iznad ljudi i grada. Dok oni lete, mi graÄani gledamo u nebo, ÄekajuÄi da nam, možda sa neba "unaprede poslovanje". Å to da ne!
Oni s neba imaju bolji pregled rada. Ponekad zbog ravnoteže, pozovu i svoje prijatelje gore. Odozgo nas gledaju, kao sveci. Ponekad siÄu meÄu ljude, kako bi ih videli kao nebeske. UbeÄuju ih kako oni ne lete, veÄ je gore sve na nivou. Nije ni Äudo, Å”to se poneki od nas prekrste. Å ta drugo, zemljani mogu da uÄine!
Rad smo ipak nekako razvukli, usitnili i doterali do nerada. Kako onda, zaraditi. Svi nas mimoilaze, a mi svakodnevno zauzeti, svojim neradom i "zaradom". Najzad, nekako smo se "svi raspali". ViŔe niŔta ne vidimo. Ne gledamo, ni po zemlji, ni prema nebu. "Svi brinemo".
Pitamo se: Gde su oni? Gde su ovi? A gde si ti, sada trenutno? Å ta radiÅ” i gde ne radiÅ”?
Ipak, poneÅ”to nam nebo joÅ” uvek prikazuje. Vidimo, kako su veÄ i oni i ovi, u "drugom balonu" zbog boljeg pregleda rada. Mi joÅ” uvek oÄekujemo nastavak "boljitka" i jedinstva suprotnosti - nebeskog rada i zemaljskog nerada.
Komentari (3)
