"Ima li moćnika koji među potčinjene, silaze s neba"?
Možda nismo religiozni ali ćemo sigurno reći - nema. Ali ipak, ima ih na sve strane, pa i u Boru. Svakog jutra, svoje fotelje ubace u "balon" koji dižu iznad ljudi i grada. Dok oni lete, mi građani gledamo u nebo, čekajući da nam, možda sa neba "unaprede poslovanje". Što da ne!
Oni s neba imaju bolji pregled rada. Ponekad zbog ravnoteže, pozovu i svoje prijatelje gore. Odozgo nas gledaju, kao sveci. Ponekad siđu među ljude, kako bi ih videli kao nebeske. Ubeđuju ih kako oni ne lete, već je gore sve na nivou. Nije ni čudo, što se poneki od nas prekrste. Šta drugo, zemljani mogu da učine!
Rad smo ipak nekako razvukli, usitnili i doterali do nerada. Kako onda, zaraditi. Svi nas mimoilaze, a mi svakodnevno zauzeti, svojim neradom i "zaradom". Najzad, nekako smo se "svi raspali". Više ništa ne vidimo. Ne gledamo, ni po zemlji, ni prema nebu. "Svi brinemo".
Pitamo se: Gde su oni? Gde su ovi? A gde si ti, sada trenutno? Šta radiš i gde ne radiš?
Ipak, ponešto nam nebo još uvek prikazuje. Vidimo, kako su već i oni i ovi, u "drugom balonu" zbog boljeg pregleda rada. Mi još uvek očekujemo nastavak "boljitka" i jedinstva suprotnosti - nebeskog rada i zemaljskog nerada.
Komentari (3)
