Ljudi se motivišu idejom, koja je viša od njih samih i koja čini njihov život i rad smislenijim

Šta mogu da saznam? Šta moram da uradim? Čemu mogu da se nadam? (Immanuel Kant, 1781)

Navedenim tekstom želim da ukažem na potrebu i neophodnost utvrđivanja strateških ciljeva i zadatka svih građana Bora, podstičući duh zajedništva, oslanjajući se na vlastite resurse i mogućnosti. Građanskim inicijativama i zajedničkim pristupom u rešavanju lokalnih problema, potrebno je stvarati prepoznatljive ekonomske i društvene vrednosti unutar zajednice, u skladu sa definisanim strateškim i akcionim planovima. Na navedeni način moguće je, integrisati planske aktivnosti i razvojne interese sa zajednicama i regijama, koje imaju identične ciljeve na nacionalnom i internacionalnom nivou.

Zašto je Bor idalje u stanju "projekta"? Kako je moguće, da jedan takav grad, sa privrednim gigantom Rudarsko Topioničarskim Basenom, koji je predstavljao simbol razvoja posleratne Jugoslavije i savremene Srbije, idalje nezna u kom pravcu će se ekonomski i infrastrukturno razvijati, dok se njegovi građani i dalje dele oko uloga i odnosa, koje treba uspostaviti unutar lokalne zajednice i njene savremene integracije. Nijedan drugi grad u Srbiji, nije uveden u toliko beznadežnih projekata, u tako kratkom periodu.

Naravno, veliki deo naših sugrađana neće se složiti s ovakvom ocenom, naročito oko razvojne prošlosti Bora. Ipak, realna činjenica je, da se oko odgovora na pitanja: Zašto nam nije dobro i šta trebamo zajednički uraditi da bi nam bilo bolje, moramo svi, više potruditi. Ovakve analize, planske aktivnosti i njihova realizacija, ukazale bi nam na alternativne mogućnosti ekonomskog opstanka stanovništva i lokalne zajednice.

Podsticanjem ekonomskog razvoja u javnom, privatnom i sektoru inicijativa svih meštana lokalne zajednice, uspostaviće se partnerstvo kroz saradnju i pristupiti lokalnim rešenjima sa zajedničkim ekonomskim izazovima pojedinaca i grupa, omogućavajući svim meštanima zajednice da efektivno koriste svoju i udruženu radnu aktivnost, pravne i ekonomske oblike poslovanja sa razvojnim karakteristikama zajednice, realne ekonomske vrednosti i ostale resurse zajednice, u postizanju svojih strateških razvojnih prioriteta.

Pričali smo i slušali mnogo, analizirajući ekonomiju naše lokalne zajednice. Kada postavimo pitanje naše perspektive, kada počnemo da razmišljamo "mimo živog blata u našem gradu" veoma brzo dolazimo do konstruktivnih sadržaja, pravih ideja i kažemo sebi: "Svašta, kako je ovo jednostavno i kako to nismo mogli da uradimo do sada"? "Pa zar niko to pre nije mogao da kaže ili pokrene (da uradi)"? Kada istinski pokušamo da razmišljamo (makar malo) u jednom dobronamernom kolektivnom naporu, lakše se oslobađamo bremena navika i prirodnog konzervativizma. Tek onda, napokon, počinjemo da se pitamo: Šta trebamo uraditi i kako, a ne ko šta radi i zašto?

Suštinska promena koja je potrebna našem gradu ,,kako bi nam u njemu bilo bolje,, jeste prelazak iz pasivnog stanja opšte sumnje u svačije namere i neprestane personifikacije svega što se radi, na aktivan prilaz dobro definisanom zajedničkom cilju i pametno smišljenom planu za njegovo dostizanje. Veoma lako prepoznajemo tu razliku u pristupu uspešnosti kod naše dece - uspešne omladine (u školi, sportu, muzici, nauci...), koji nisu imali dovoljno vremena "da se pokvare". Priroda im je dala najpotrebnije, detinjstvo i mladost koje se razvija s pogledom unapred, tokom vremena oblikuje sticanjem pozitivnih vrlina i savremenih saznanja, razvijajući takmičarski duh i liderstvo (bez ikakve sujete). Samo tako priroda zahteva od njih, da se raduju i svoje najmilije obraduju, svojim i zajedničkim, novim dostignućima. Vreme je da i mi, manje ili više stariji, bar nešto prihvatimo od naše mladosti - "Naučimo zajedno da gledamo unapred". Pa mi smo njih, ne tako davno (kada smo "pre" bili mlađi), učili da prepoznaju i primene pozitivne životne veštine, koje sada, možda s godinama, malo zanemarujemo. Svi mi, moramo našoj mudroj starosti, dodati polet, savremena znanja i trendove mladosti, jer će nas napuštene, ona napustiti zauvek i poći svojim putem bez povratka (pa zašto smo i za koga stvarali "našu mladost"). To stvarno nije tako teško, a biće svima nama, veoma brzo i korisno.

Danas je pitanje pojedinačne i kolektivne odgovornosti mnogo značajnije, baš zato što je sve moguće. U velikoj meri, stvari zavise samo od nas, dok istinske namere i stavove čujemo svugde oko nas. Život u svetu nije jednostavniji, već su linije snage i otpora poznate. Pozicije se menjaju, ali su pravila igre dosta uhodana. Zna se kako se planira, pregovara, stvara kredibilitet, ali i kako se gubi. U takvom svetu, važno je imati jasnu viziju, koja se može razumno objasniti i veoma brzo razraditi do operativnih detalja. "U našem najnovijem zajedničkom projektu" Borani moraju izgraditi sami svoju ELITU, koja će predstavljati savremeni garant stabilnosti i razvojnog kontinuiteta zajednice.

U smislu zaključka, dok sagledavamo, pre nego što prihvatimo ili odbacimo navedeni tekst, zastanimo i iskreno se zapitajmo: Šta bi svako od nas umesto njega predložio ili dodao. Moje misli, ne zahtevaju tumačenje, niti prevod, one su veoma jednostavne: Svi smo željni da predložimo, čujemo i vidimo, što više dobronamernih predloga naših sugrađana i komšija, na svakom mestu gde se susretnemo. Razgovor i razumevanje, predstavljaće naš pravi put.

Do skorog susreta!

Goran Stojanović

Čitanja: 594

Komentari (3)

...

Lepo, pristojno i razumno razmišljanje, ali nažalost, neprihvatljivo u praksi funkcionisanja mnogih bahatih, nevaspitanih, nesavesnih, nemoralnih, nepoštenih, neukih i nekompetentnih izvršilaca u nadležnim institucijama, čija je zajednička uloga zasnovana na sistemu pogrešnih vrednosti (korupcija, nepoštovanje pravila, demagoška opredeljenost kroz bezbožništvo i lažni patriotizam).

Pri takvom stanju stvari, logično je što ljudi sa ispravnim sistemom vrednosti zaziru i beže od učešća u javnim poslovima na kojima treba da se, u uslovima aktivnog funkcionisanja sprege politike, kriminala i pravosuđa, suprotstave nosiocima pogrešnog sistema vrednosti na ličnu štetu i štetu svojih porodica. Takvo iskustvo osetili smo lično i ja i moja porodica na svojoj koži.

Slobodan Radulović , 23. November 2009.god.

...

hvala bogu da neko pozitivno razmislja i da to javno kaze .Bor ima sansu i potencijal za brz oporavak.ali nema sposobno rukovodstvo da to odradi.a glavni krivac je i samo drzavno rukovodstvo jer tolerise takav javasluk.nedovoljna informisanost gradjana,i nemarnost institucija da rade svoj posao.tek kada srbija udje u evropu i BOR ce oziveti.do tada tesko da ce se nesto promeniti na bolje .Da se ne lazemo evropa je podigla Bor tj .Francuzi ,Nemci ,Slovenci .a ne Bosanci i Vranjanci.tako da ako ocekujete da ce oni spasiti Bor ,uzalud se nadate. Lep pozdrav iz evrope.

zeljan, , 23. November 2009.god.

...

Sve je lepo i prihvatljivo napisano i uglavnom dosta svi mi tako mislimo ali, zar je elita u Boru Rankic ili Sasa Mirkovic, dokle god oni i slicni njima su na vlast tesko da ce Boru da krene na bolje. Treba borska deca da dodju na rukovodecim mestima i u lokanoj vlasti i u privredi a ne uvek neko koje makedonac, bosanac, srbin iz zapadne srbije ili sa ove strane drine. Znaci mladi, sposobni, rodjeni u Boru koji mogu da sagledaju problem i da ga iznesu i da u prvom redu vole svoj grad a ne da gledaju samo svoju karijeru i koristi od mesta gde se nalaze kao sto je slucaj danas.

Stolicak , 30. November 2009.god.