Jači uticaj je bio juče, ali nam je puko server pa nisam mogla da ga iskoristim valjano, ali kako još nije svanulo, nadam se … nadam …Planiram da napravim jednu ozbiljnu studiju sa ovim naslovom. Znam da će da me košta, debelo, ali ću zato posle debelo i da naplatim. A kad se samo setim kako su se to ranije završavale postdiplomske studije SaPomoću “beee i meee” u garaži, stegne mi se ona knedla u grlu, što stoji evo već neko vreme.
Kad je naplatim ima da kupim TRI ULJANA ovaj ULJNA radijatora. Jedan ću da metnem u kancelariju da mi bude toplo, a jedan ću da kupim za dnevnu sobu i ovaj poslednji za spavaću.
Spavaću i naspavaću se jednog dana. Kad umrem. Ali još ne planiram.
Dalje, planiram da se uglavim u one poslove sa ugljevima. Ne neću da ih nabavljam, sitna sam ja riba za to, nego ću da budem u Upravnom Odboru i da upravljam ugljevima. Plata neće da bude neka, pa ću da je se odreknem, kao sav normalan svet što se odriče, ali će zato da mi bude toplo. Ma šta toplo - vruće! Ko mi ne veruje samo neka me gleda. I nek uči.
Nego, nisam to htela, htedoh da kažem da su čarape “kogabrigakakosezovu” sa 50 DEN -a šta god to značilo, baš dobre. Naročito kad se nose ceo dan. Obučeš ujutru i ne skidaš do uveče. Uveče skineš na kratko pa obučeš ponovo. Ne obuvaš - obučeš. Zašto? Zato!
Ja mnogo volim da budem član i da igram timski. Sećam se da sam još u srednjoj na odbojci uvek servirala-davala i primala lopte. Drugi su napucavali, skakali, dizali i pecali se. Ja se nisam nikad pecala valjda zato što nisam bila u prilici. Da jesam sigurno bih i ja. I sad sam u jednom jako kvalitetnom timu, gde ću između ostalog da pokradem znanje za ovu moju studiju. Kažu mi, da ćemo da presipamo iz šupljeg u prazno. I da se zna da sam oduševljena jer ćemo napokon da zabatalimo “štap i kanap”.
Ima to veze sa pecanjem. I spuštanjem.
Skroz sam ozbiljna.
Za poslednje dve godine sam naučila da je bolji kompjuter onaj ravan. Da je crno u modi, zato mi je i blog crn da se zna, i da “abort” uopšte ne može da se prevede. Kad se uči nauči se onaj stari veliki kompjuter i ne može da se uči svaki kompjuter NA koji se sedne. Ko je naučio i veliki i mali - SVAKA ČAST!
Ovaj gore pasus “govori” o MONITORU! Tap-Lop je jedna druga priča. Lepa!
Apsolutni hit ovih dana je neki Mića. Nismo se upoznali te ne mogu da pričam mnogo o njemu, iz ličnog iskustva mogu da kažem da je bezobrazan. Svaki dan mi zauzme 100 kbps jer želi da se skine. Potpuno sam, a za sve to vreme u pozadini ide “village burning A grandmother … ” (loš mi strani jezik te se izvinjavam)
Loš mi je i domaći jezik. Od sutra ću da počnem da učim, obećavam.
Loš mi je i domaći … a to sam već rekla, onda ništa. Ništa - ne znam. Ponašaću se u skladu sa svakom TUĐOM izgovorenom rečenicom. I da ćutim!
————————————-
U Boru je vreme bilo onako. Magla je bila umerena do mestimična, a na pojedinim mestima se uopšte nije ni digla. Negde nije ni pala. Neki od magle nisu videli prst pred nosom, a neki od nosa nisu videli maglu. A ni prst. Šteta.
Sneg još nije pao, a kad će - ne znam!
————————————-
Htedoh da kažem, danas /1.decembra EDIT zbog servera/ je tačno dve godine kako pišem blog. Oni koji su čitali znaju, oni koji nisu … ništa nisu propustili.
Blog : Obična priča
Kompletan tekst
Komentari (0)
